O čemu voditi računa pri kupovini meda?

Naravno da niste u mogućnosti da uvek znate da li med koji nameravate kupiti ima sve dole navedene osobine. Razgovarajte sa prodavcima o medu koji prodaju i pokušajte doznati što više podataka kako biste sami procenili njegov kvalitet.

• Kupujte samo prirodne proizvode bez hemijskih dodataka i izbegavajte industrijski med od šećera i dodatnih aroma.
• Najznačajniji sastojci u medu gube se na temperaturi većoj od 40ºC. Zato je potrebno da on bude "hladno" obrađivan.
• Filtrirani med je bistriji i izgleda čistije, ali se filtriranjem gube i važni sastojci meda. Zato izbegavajte ovaj med.
• Kako ga sačuvati: Med treba da stoji u staklenoj ili keramičkoj posudi i to na sobnoj temperaturi.

MED KOJI JE VISOKOG KVALITETA MORA DA ISPUNJAVA SLEDEĆE USLOVE:

• da sadrži najmanje 65% redukovanuh šećera (računato kao invertni šećer), osim za medljikovac koji mora da sadrži najmanje 60% redukovanih šećera;
• da ne sadrži više od 10% saharoze, pri čemu cvetni med sme da sadrži do 5,5% saharoze, med od kadulje i ruzmarina do 8%saharoze, a med od bagrema , lavande i medljikovac do 10% saharoze;
• da ne sadrži više od 21% vode;
• da ne sadrži više od 0,6% mineralnih materija, osim medljikovca, koji može da sadrži najviše do 1% mineralnih materija;
• da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže do 0,5% takvih materija;
• da ima ukus i miris(aromu) karekterističan za određenu vrstu meda;
• da nema miris drugih supstanci;
• da mu nije dodavan šećer(saharoza) ili drugi proizvodi koji su po izgledu i sastavu slični medu;
• da nisu dodavana sredstva za konzerviranje i promenu boje;

Med kao hrana

Današnja medicina došla je do zaključka da je med dragocena hrana za čoveka, od rođenja pa do duboke starosti, u zdravlju i u bolesti. Naravno i tu postoje izvesna pravila kako, kada i koliko meda treba uzimati, tako da ćemo mi navesti neka od njih:

Već tri meseca posle rođenja bebi se može davati po pola kašičice meda dnevno, ali obavezno rastvorenog u mleku, čaju ili kašici. Kasnije, beba može dobijati i celu kašičicu meda uvek rastvorenog u nekoj drugoj hrani. Mališani školskog uzrasta i omladina mogu da uzimaju po dve kašičice meda, a odrasli i više, najviše do 100g dnevno.

Med se posebno preporučuje rahitičnoj, anemičnoj i slabunjavoj deci, najbolje uz riblje ulje. Kada se med i riblje ulje uzimaju istovremeno bolje se iskorištava D vitamin, a poboljšava se i iskorištavanje nekih minerala.

Mladi koji se bave sportom takođe treba redovno da uzimaju med kako bi brže nadoknadili izgubljenu energiju i dobili sve one zaštitne materije koje su im potrebne.

Trudnicama koje u početku trudnoće pate od mučnine i povraćanja, preporučuje se da uzimaju med rastvoren u mlakoj vodi i upravo to bi im trebalo smanjiti ili sasvim ukloniti tegobe.

U vreme kada vladaju infekcije disajnih puteva ili epidemije gripa, med, propolis i drugi pčelinji proizvodi dragoceni su, jer pojačavaju otpornost organizma protiv infekcije.

Starijim osobama redovno uzimanje meda popravlja funkcionisanje svih organa, vraća im snagu i otpornost na bolesti, pa stručnjaci tvrde da med olakšava starost. Takođe med obogaćen mlečom i propolisom odlaže starenje i tegobe koje ga prate.

Važno je znati da je bolje da se med ne uzima kašičicom, jer tako uzet kod osetljivih osoba može izazvati grčeve u želucu. Ako ga ipak tako uzimate stavite ga pod jezik da se lagano rastapa. Najbolje je da se uzima rastvoren u nekoj tečnosti. Zbog nestabilnosti na visokim temperaturama, med nikada ne treba stavljati u vruće napitke, već samo u one koji su se već malo prohladili.

Uvek kada je to moguće, u napicima, kolačima i drugim slatkišima šećer treba zameniti mnogo kvalitetnijim i zdravijim medom. Zbog pečenja, med u kolačima gubi deo lekovitih svojstava, ali se ipak preporučuje više od šećera. Kolači sa medom ukusniji su i kvalitetniji od onih zaslađenih šećerom, a uz to duže ostaju sveži.

Od davnina med je bio vrednovan kao delikates, hrana i slatkiš.

Zbog svoje osobine da je sladak, pre svega, med se najviše upotrebljava pri spravljanju raznih poslastica, no veoma često ga možemo pronaći i u sastavu raznih priloga, predjela pa i glavnih jela.

Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

• vitamin B1.... oko 5 mg
• vitamin B2.... oko 40 mg
• vitamin B3.... oko 0,5 mg
• vitamin B6.... oko 10 mg
• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

• Voda(%).... 17.2
• Fruktoza(%). oko 38.19 mg
• Dekstroza(%).... oko 31.28
• Saharoza(%)... oko 1.31
• Maltoza(%)...... oko 7.31
• Viši šećeri(%).... 1.50
• Neodređeno(%)..... 3.1
• pH......... 3.91
• Laktoza (%)...7.11
• Pepeo (%)..... 0.169
• Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.